Жика Милосављевић 24 године на челу Сопота: Само је Тито дуже владао

ДВЕ чувене династије смењивале су се на овим нашим просторима. Једна је, трећа, изгледа, несменљива - Жикина „династија“. Не она филмска, него истинска, која се запатила у Сопоту, подно Космаја.

О Живораду Жики Милосављевићу је реч. Као председник општине Сопот тера већ осми мандат заредом. Овај сопотски шериф, како га из милоште зову његови суграђани, после свих политичких родеа, остао је у седлу пуних 25 година. Много пута се очекивало да ће пасти, али Жика и даље јаше. Први пут је изабран за председника општине новембра 1989. и од тада је непрекидно на тој функцији.

Уз честитке за овако дуг „политички галоп“, питамо га како успева толике године да у рукама чврсто држи узде.

- Овај маратонски стаж у политици научио ме је да је за добро функционисање на локалу најважнији присан контакт са грађанима и ослушкивање њихових потреба - открива нам Милосављевић његов политички рецепт. - Мештани хоће председника са којим могу да попричају и изложе му свој проблем. За њих увек имам времена, у свако доба дана и ноћи.

Човек за сва времена даље објашњава да се људи у малим срединама познају у главу и да их је тешко преварити, а свој осми мандат правда препознатљивим резултатима:

- Кад сте већ били део власти, а желите то да будете поново, једино мерило вашег успеха је минули рад и цени се само оно што је за то време урађено.

А грађани кажу да је њихов Жика чудо божије направио у Сопоту. Асфалтирао је путеве, увео гас, средио водовод... Најразличитије дозволе добијају се истог дана. Обновљене су школе, амбуланте, свако село има игралиште, чак и капеле на гробљу имају грејање! Доста се улагало и у културу. Оживљено је позориште, враћен је углед сопотском Филмском фестивалу...

Једноставно, Жика је за њих бренд, по коме се Сопот препознаје. То су нам, онако, у пролазу потврдили и његови суграђани. Валентина Марјановић каже да се Жика залаже за све живо. Драган Живановић истиче да је његов председник најомиљенији у народу. Небојша Радосављевић подсећа да у време политичких превирања бити на челу једне београдске општине као представник групе грађана много значи. Драгица Јеринић рече да је Жика незаменљив и да ће га вечно бирати.

Наравно да има и оних који не трпе Жикину славу. Опозиција га је у неколико последњих кампања оптуживала да је запослио супругу, да је за време владавине зарадио две куће, два стана.

- Моја супруга ради као медицинска сестра, посао за који је школована. Куће сам имао и пре него што сам почео да се бавим политиком - каже Милосављевић. - Нек опозиција прича шта јој воља, народ је безброј пута на изборима показао шта мисли о томе.

Не мари Жика много због тога, али напомиње да му је најтеже било 2000. године, када је, како каже, рађена „операција без анестезије“.

- Ту 2000. годину преживео сам као једини социјалиста у Београду који је победио - сећа се он. - Заиста, та пресија је на мени и мојим сарадницима оставила дубок траг. То што смо остали овде на власти, доживљено је као јерес.

Тешко је, наравно, било и 1991. године, наставља Милосављевић:

- Те јесмо у рату, те нисмо у рату. Идите ви у општину, кажу им. Овамо су долазиле углавном жене да питају зашто смо им мушкарце слали на фронт. Из тог времена ево и једне смешне приче. Дође жена код мене и каже: „Послао си ми човека на фронт, а ја њега једног јединог имам.“

Сећајући се тих времена, Жика прецизира да је новембра 1989. на функцију председника општине дошао као члан Савеза комуниста Југославије. По успостављању вишепартијског система, као један од оснивача Социјалистичке партије Србије, остаје на власти. Народ му указује поверење и након искључења из СПС-а. О разлозима искључења из ове странке кратко каже да је то било зато што његови другови нису били за то да се она реформише. Међутим, данас је у чврстој коалицији са својим бившим партијским друговима.

Случај је хтео да смо нашег саговорника посетили у петак, 29. новембра, на некада чувени празник, Дан републике. Није имао ништа против да му тај датум и честитамо. Поготово што се у његовој канцеларији налази велики портрет Јосипа Броза Тита, у позлаћеном раму.

- Пре петнаестак година пронашли смо у неком магацину ову велику слику - каже Милосављевић. - Многи су бацали његове портрете и бисте, али ја сам узео ову слику и лично је окачио на зид, да ме посматра с командног положаја. Тито је владао 35 година и створио је стабилну државу и мало му је фалило да нас потпуно доведе у ред.

После тога, логично је питање: да ли Жика намерава да престигне мандат комунистичког вође? Није нам директно одговорио на питање, али је ипак рекао да не планира пензију.

- Кад уђете у неки посао, поготово у политику и, ако хоћете да одете, то не можете лако да урадите, јер политички противници траже вашу главу - говори Жика. - Уместо да се боримо за економске програме, овде још увек влада политичка острашћеност. Знам да сам многима трн у оку, али ја им поручујем - да нисам добио оволико гласова, то би ми био знак да треба да се повучем. Математика говори да нема одступања.

Један од слогана последњих избора на којима је Живорад Жика Милосављевић тријумфовао гласио је: иза свега што постоји, неко стоји. Проширујући ту паролу, Жика закључује да иза њега стоје његови суграђани. И док је тако, тераће и даље.